Psihološko savetovanje je ciljem usmeren i vremenski ograničen proces rada na konkretnim psihološkim problemima manjih razmera, kao što su poteškoće u donošenju odluka ili razne životne krize i situacije u kojima postoji potreba za (dodatnom) stručnom podrškom. Učesnici u procesu psihološkog savetovanja su klijent (osoba koja se obraća profesionalcu u vezi sa nekim problemom) i psiholog (osoba koja svojim znanjem i veštinama usmerava rad i pruža podršku). Učesnici aktivno razvijaju ravnopravni odnos saradnje pri čemu svako od njih radi svoj deo posla i preuzima svoj deo odgovornosti – klijent je “ekspert” svog života, ulaže motivaciju i volju u rad i ima odgovornost da vrši izbore dok psiholog, sa pozicije informisanijeg učesnika, u rad ulaže svoje kompetencije kojima usmerava i ukazuje na drugačiju perspektivu i različite mogućnosti. Psihološko savetovanje je način rada zasnovan na primeni psiholoških metoda i tehnika utemeljenih na naučnim saznanjima psihologije kao nauke i prakse. Iako to sam naziv sugeriše, psihološko savetovanje ne podrazumeva davanje gotovih rešenja i univerzalnih, unapred pripremljenih recepata koji automatski rešavaju probleme i donose sreću.
Psihološko savetovanje pruža mogućnost direktivnijeg i strukturisanijeg rada u vremenskom rasponu od nekoliko susreta, za razliku od psihoterapije koja predstavlja dugotrajniji proces rada. Usmereno je na prepoznavanje i istraživanje problema, pružanje podrške, jačanje sistema podrške, jačanje sopstvenih resursa za rad na problemu i na razmatranje mogućih rešenja i alternativa. Kao i u psihoterapiji osnovni cilj u psihološkom savetovanju je rad na razvoju kapaciteta ljudi putem podsticanja boljeg razumevanja sebe i drugih. Međutim, psihoterapijski rad se ponekad primenjuje i u tretmanu nekih psihičkih poremećaja i sindroma.
Kako bismo bili efikasniji i na najbolji mogući način izašli u susret našim klijentima organizovali smo se tako da nam primarni fokus u radu sa klijentima bude upravo rad u formi psihološkog savetovanja.