Pripadanje određenoj kulturi i život pod određenim podnebljem sa sobom nosi, sviđalo se to nama ili ne, mnogo podrazumevanja. Čak i pre nego što se dete rodi, porodica i okolina imaju neka očekivanja o tome ko će to dete biti i podrazumevaju da će igrati određene uloge u okviru svoje porodice i šire zajednice.

Život u Srbiji danas u priličnoj meri boji i njena viševekovna istorija, čiji je neizostavni deo pravoslavna vera i svi običaji vezani za nju. Ali, kako je ovo ujedno i područje koje je bilo deo socijalističkog uređenja, a danas otvoreno i ka zapadnim strujama, pored tih tradicionalnih, naš život i svakodnevicu konstruišu i ti drugi uticaji. Samim tim, praznični period kod nas na trenutke može izgledati kao većina scena iz američkih božićnih filmova, a na trenutke može biti u potpunosti svojstven srpskoj tradiciji – u zavisnosti od toga koji je datum, i u kojoj tački na karti ste se tog datuma našli.

Iako ima tih specifičnosti koje uslovljavaju razlike, postoji jedna sličnost koja povezuje ne sve praznike ovde, nego i one širom celog sveta – podrazumeva se da ćemo svi baš tog dana, baš u tom društvu, biti najsrećniji. I naravno, ima puno ljudi kojima ovakva atmosfera i okruženje prijaju i koji najiskrenije iščekuju ovaj period u godini. Međutim, to ipak nije nešto što bi za svaku osobu trebalo podrazumevati, i zato ćemo razmotriti zašto dolazi do praznične depresije, koji individualni, ali i socijalni faktori mogu doprineti tome. Razumevanje specifičnosti javljanja praznične depresije može nam pomoći kako u radu sa drugima, tako i na ličnom planu.

Zašto se javlja praznična depresija?

Najraniji opis ovog fenomena javlja se 1955. godine, gde je opisan pod nazivom “Praznični sindrom” i čiji bi simptomi bili anksioznost i osećanje bespomoćnosti, povećane iritabilnosti, čežnja prema ovom periodu u mladosti, depresivnost i želja za magičnim rešenjem problema. Takođe, kroz godine, smenjivali su se izveštaju o tome da li najveći broj ljudi traži pomoć pre, tokom,ili nakon praznika. (Baier, 2009)

Iako nije uvek najjasnije šta je praznična depresija, ipak je možemo iskusiti i primetiti kod drugih. Pridev “praznična” odnosi se na činjenicu da skup situacija i pojava koje su povezane sa uobičajenim prazničnim dešavanjima, kod nekoga mogu uticati na pojavu prethodno navedenih simptoma. U skladu s tim, odgovor na pitanje zašto se ona javlja jeste kompleksan. 

Zato, u nastavku slede objašnjenja nekoliko bitnih pojava vezanih za praznični period, u kojima upravo i leži odgovor.

Nerešeni problemi pod lupom

Ukoliko ste otvorili samo jednu društvenu mrežu u vreme kada kreće “sezona slava”, maltene je sigurno da ste naišli na objavu koja kroz humor govori o tome da se ne računa da porodica slavi slavu, ukoliko se svi ukućani nisu međusobno posvađali pre nego što su došli gosti. Ovo važi i za situacije kada se u krugu porodice i odlazi kod nekog drugog na slavlje. Iako su manji konflikti normalna pojava u porodici, posebno kada su svi njeni članovi pod stresom i iritabilniji nego inače, i u biti ne moraju predstavljati razlog za brigu, nije u svačijem domu tako.

Upravo u navedenim situacijama može doći do toga da na površinu isplivaju neki problemi koji su ranije samo “gurani pod tepih.” Pojedinim članovima porodice, isplivavanje nerešenih poslova može predstavljati veliki okidač za osećanja anksioznosti, besa, tuge. Ukoliko je situacija takva da su praznici redak trenutak okupljanja porodice, ili predstavljaju jedine dane u godini kada je cela porodica na okupu, to zaista može doprineti osećaju da su problemi “pod lupom.” Takođe, ljudima koji praznike provode sami mogu i nedostajati dani kada je porodica bila na okupu, ali ih i podsetiti na ove probleme.

Iako se najviše vezuje za porodični kontekst, ne izostaje mogućnost da nerešeni problemi dođu do izražaja još negde gde se ljudi osećaju primorano da u ovom periodu budu srećni, a svakog dana van prazničnog perioda su u tom okruženju pod hroničnim stresom. 

Konfliktna uverenja i razlike u razmišljanju

I da ne živimo na području sa puno kulturoloških uticaja, pojava da ljudi imaju ekstremno različita uverenja o društvu i životu bi bila sasvim regularna.

S jedne strane, može se javiti generacijski jaz, pre svega u porodičnom kontekstu. Ovo može značiti da je praznična atmosfera gde su članovi svih generacija na okupu, u stvari plodno tlo da dođe do rasprave o raznim temama vezanim za politiku, istoriju, i društvo današnjice. Ako se ovaj scenario ranijih godina već dešavao, sama anticipacija okupljanja može biti okidač za stresne reakcije nekih članova.

Takođe, kako su praznici u ovom periodu izuzev Nove godine u stvari pravoslavni praznici, može doći i do konflikta zbog toga što su neki ljudi pravoslavni vernici, a neki ne. U nekim porodicama, starija generacija je možda deo porodice koji poštuje ove praznike i praznuje vodeći se pravoslavnim principima koji mogu uključivati post, pričest, odlazak na liturgiju, dok na primer neki mlađi članovi mogu imati suprotna uverenja. Nije isključena ni opcija da starija generacija odrasla u SFRJ i dalje poštuje socijalističke principe, a da je podmladak onaj deo porodice koji bi ipak želeo drugačiju organizaciju porodičnih slavlja. Kombinacija može biti bezbroj, ali je jasno da su uverenja nešto sa čime su članovi međusobno upoznati, te zato ne čudi javljanje stresnih reakcija pre početka ove sezone, kao i tokom. Dodatno je teže ukoliko je jedan član “crna ovca” porodice, i možda iz različitih razloga i ne sme da izrazi glasno svoje neslaganje.

Pritisak na postojeće poteškoće

Ukoliko osoba ima hronične poteškoće, ili neku psihijatrijsku dijagnozu, svaka situacija koja je stresna može biti okidač za pogoršanje postojećeg stanja. 

Kod depresivnih osoba, na primer, može biti jako frustrirajuće naći se u situaciji gde se očekuje da raspoloženje bude maksimalno pozitivno, razdragano i nasmejano. Svakodnevica nekog ko pati od depresivnog poremećaja podrazumeva negativno viđenje sebe, drugih i budućnosti, tako da pritisak nastao dobijanjem poruka “moraš da budeš sve suprotno od onoga što je tvoja istina” predstavlja vid invalidiranja iskustva, i nikako ne može biti od pomoći. Ovo važi i za svaku drugu vrstu krize i teškoće koja podrazumeva depresivno raspoloženje.

Problemi vezani za mentalno zdravlje su i dalje stigmatizovani, i ljudi koji se sa njima svakodnevno bore su toga itekako svesni, bez obzira na to koja teškoća je konkretno u pitanju. Svesni su da postoji mogućnost da u svakom kontekstu, bilo porodičnom, poslovnom ili društvenom, mogu da naiđu na nerazumevanje. Samim tim, reakcija povlačenja nije iznenađujuća.

Hrana i alkohol – izvori zadovoljstva i okidači

Praznici su vreme kada ona kuća koja prima goste ima zadatak da se posebno istakne u pripremi trpeze, a ukućani i gosti nepisanu obavezu da to maksimalno ispoštuju. Bez obzira da li se radi o novogodišnoj noći, slavi ili božićnim praznicima, većina nas to ne može zamisliti bez automatske asocijacije na hranu, ali i alkohol. Iako se ova tema može preklapati sa već opisanom situacijom da ovaj period ističe već postojeće probleme, takođe stoji i da ne mora postojati poremećaj u ishrani ili zavisnost od alkohola da bi nekome smetalo to kakav odnos ima sa njima.

Kada je u pitanju hrana, često se mogu javiti dinamike gde se ljudi tokom slavlja “opuste”, konzumiraju velike količine hrane, a onda se osećaju primoranim da nakon toga sebi stave “restrikcije.” Kod mnogih, ovo ne mora da znači i dijagnozu poremećaja u ishrani, ali svakako može doprineti neprijatnom doživljaju i zdravstvenim tegobama.

Alkohol je veliki deo naše kulture, posebno u socijalnom kontekstu. Često se i podrazumeva da “moraš da popiješ barem jednu”, jer u suprotnom, to domaćini mogu shvatiti kao nepoštovanje. Takođe se dešava i da ljudi koji iz različiti razloga najradije ne bi konzumirali alkohol, na ovim slavljima to ipak urade, a to onda prati i osećaj krivice.

Na kraju, i hrana i alkohol mogu predstavljati mehanizme koje ljudi koriste kako bi sebi olakšali i spustili nivo anksioznosti i stresa, makar na fiziološkom nivou. Pojava bilo koje od prethodno opisanih situacija, može dovesti do toga da ljudi svoje neprijatne emocije “guše” hranom i alkoholom, a to ne možemo nazvati zdravim coping mehanizmom.

Briga o sebi – u redu je reći “Ne”

S jedne strane, pritisak koji ljudi osećaju tokom ovog perioda može biti legitiman razlog zašto oni biraju da ne učestvuju u svim dešavanjima. Međutim, kako često ne osećaju da su imali dozvolu da to urade, a znaju (ili smatraju) da se od njih učestvovanje očekivalo, može se svakako javiti osećaj krivice jer iako su tehnički izbegli događaj koji bi izazvao najviše stresa, postoji osećanje da su nekog “izdali.” Tako da ta izolacija dovede do onoga što bismo nazvali prazničnom depresijom.

S druge strane, neki ljudi na kraju prelome da ipak učestvuju u svim dešavanjima uprkos svojim neprijatnim doživljajima i asocijacijama. Onog trenutka kada to “preguraju” mogu krenuti doživljaji koje vezujemo za prazničnu depresiju, jer dođe do osećanja preplavljenosti nakon praznika i socijalizacije.

Bez obzira na to kada i kako se jave ovi doživljaji, bitno je da imamo način da se sa njima nosimo. Kako bi se zaštitili i pobrinuli o sebi tokom praznika, može biti od pomoći da znamo da na to imamo pravo. Briga o sebi može značiti da skupimo hrabrosti da odbijemo da prisustvujemo na nekom okupljanju, ili da prisustvujemo na način i u meri koji nama odgovara. Dakle, to može značiti i postavljanje jasnih očekivanja i granica. Imamo pravo da kažemo šta nam prija, a šta ne. Imamo i pravo da odbijemo ono što nam ne prija. To nas ne čini lošim osobama.

Ovo može predstavljati veliki i značajan korak, i u redu je osećati potrebu za podrškom u tom procesu. Podršku možemo naći u sebi, ali i u značajnim drugima i spoljnim sistemima podrške uopšteno. Ukoliko vam je potrebna pomoć pri postavljanju granica i dolaženju do dozvole da kažete “Ne”, tu smo za vas. Takođe, možete se obratiti i drugim psiholozima i psihoterapeutima. Na kraju dana, zajednica je ono što praznike može činiti posebnim, i svako od nas ima pravo da kreira i neguje svoju – onu koja prija.

Literatura

American Psychological Association. (2010). Eating to manage your holiday stress? you are not alone. American Psychological Association. https://www.apa.org/news/press/releases/2010/12/eating-stress

Baier, M. (2009). The “Holiday Blues” as a stress reaction. Perspectives in Psychiatric Care, 24(2), 64–68. https://doi.org/10.1111/j.1744-6163.1987.tb00283.x

Beating stress and depression in the festive season. HealthEngine Blog. (2020). https://healthengine.com.au/info/beating-stress-and-depression-in-the-festive-season

Holiday Stress Report Final – American Psychological Association (APA). (2006). https://www.apa.org/news/press/releases/2006/12/holiday-stress.pdf

Musicki, V. (2019). Praznična Depresija. Dijalogika. https://dijalogika.com/2019/12/17/praznicna-depresija/

Praznična Depresija. Psylancer. (2023). https://psylancer.com/psiholoske-teme-sr/praznicna-depresija/

Pyle, S. (2022). Is it a depressive or anxiety disorder or the “post-holiday blues”? CASAT OnDemand. https://casatondemand.org/2021/01/07/is-it-a-depressive-or-anxiety-disorder-or-the-post-holiday-blues/

Rauchway, E. (2002). Santa only brought me the blues: Family holidays, old and new. Reviews in American History, 30(1), 98–105. https://doi.org/10.1353/rah.2002.0017

Surviving holiday hell | Psychology Today. (2016). https://www.psychologytoday.com/intl/articles/199811/surviving-holiday-hell