Finansijski posttraumatski stresni poremećaj
Ukratko o posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP)…
PTSP spada u anksiozne poremećaje, i može da se javi kao posledica izlaganja stresnom, traumatičnom događaju koji preti opstanku osobe ili integritetu ličnosti. Može da se javi na bilo kom uzrastu i u bilo kojoj populaciji.
Da li se neki događaj posmatra kao tarumatičan zavisi od načina kako ga osoba doživi i interpretira. “Trauma je bilo koje iskustvo koje je za nas previše da ga obradimo, svarimo i integrišemo”, kako to objašnjava Gabor Mate. To mogu biti događaji kao što su rat, prirodne nepogode ili saobraćajna nesreća, ali takođe mogu biti i oni događaji koji bi se možda na prvi pogled zanemarili, za koje bismo rekli da su “normalno stanje stvari”. Recimo, prebrojavanje novca nakon plaćanja računa i stiskanje novčanika do sledeće plate.
Pojam finansijskog PTSP-a
Psiholog dr Galen Bakvalter ovako opisuje finansijski PTSP: to je fizički, emocionalni i kognitivni deficit, koji ljudi doživljavaju kada ne mogu da se izbore sa jednim naglim finansijskim gubitkom, kao što je bankrot, ili hroničnim stresom koji je uzrokovan konstantnim nedostatkom finansijskih sredstava.
Drugim rečima, do finansijskog PTSP-a dolazi kada osoba, u periodu od najmanje tri meseca, nije u stanju da pokrije svoje troškove. Nažalost, za mnoge je ovo bila realnost u jeku pandemije COVID-19.
Za finasijsku traumu i njeno javljanje u odraslom dobu, takođe je vrlo važan odnos koji su naši roditelji imali prema novcu, kakve su bile njihove potrošačke navike, kako su organizovali svoje finansije. Da li je bilo novca za naše potrebe i da li su naši odrasli pred nama izražavali svoje strahove po pitanju finansija. Ovo su sve obrasci ponašanja i razmišljanja koji se generacijski prenose, sa roditelja na decu.
Uticaj finansijskog PTSP-a na potrošačke navike i svakodnevno funkcionisanje
Simptomi finansijkog PTSP-a
Fizički simptomi: nervoza, nesanica, hiperreaktivnost u situacijama koje osobu podsećaju na finansijske probleme, na primer, izbegavanje da se pogleda pošta, u strahu da će stići računi koje ona ne može da plati
Emocionalni simptomi: nemogućnost zbližavanja sa prijateljima i partnerima, gubitak uživanja u situcijama koje su osobi prethodno izazivale zadovoljstvo, osećanje da su loše stvari neizbežne i da će se život zaustaviti
Kognitivni simptomi: negativno razmišlanje o sebi i okolini, otežana koncentracija
U okviru PTSP-a tokom odraslog doba odnos prema novcu može se kretati preko dva ekstrema – preterana štednja i kontrola novca, do potpune bezobzirnosti i raskalašnog ponašanja. Manifestacije finansijskog PTSP-a uključuju:
Nekontrolisano trošenje
Ovo je jedan od najosnovnijih simptoma, koji podrazumeva kupovinu onoga što objektivno nije potrebno, svakodnevno ručavanje po restoranima i kupovinu skupljih stvari, što nije u skladu sa raspoloživim sredstvima. Tokom trošenja novca preovladava zadovoljstvo, koje ne traje dugo, pa je potrebna dodatna stimulacija.
Izbegavanje odgovornosti prema novcu
Odlaganje provere stanja na računu, izbegavanje otvaranje koverte sa računima, kao i plaćanje istih u poslednji čas, odlikuje manifestno ponašanje u okviru drugog simptoma. Uzrok izbegavanja jeste javljanje negativnih emocija koje nastaju prilikom suočavanja sa sopstvenom finansijskom situacijom, kao i vraćanje svih onih osećanja koja smo imali kao deca. Finansijski PTSP može nastati i u odraslom dobu.
Preterana štednja
U osnovi finansijske trauma jeste strah od manjka novca usled ekonomske nestabilnosti. Kao odbrambeni mehanizam manifestuje se uskraćivanje sopstvenih želja i zadovoljstava, kao I konstantna štednja novca.
Neprijatno je pričati o novcu
Prisustvo negativnih emocija i nemogućnost traženja pozajmljenog novca nazad, sramota usled traženja povišice, su takođe manifestacije finansijske trauma.
Jedno interesantno istraživanje . . .
Payoff, vodeća američka finansijska kompanija, prva je ispitivala efekte trenutnih ekonomskih okolnosti na mentalno zdravlje pojedinca. Ljudi koji se suočavaju sa stresom izazvanim finansijama, imaju ponašanje zasnovano na poricanju i izbegavanju koje nije racionalno, to rezultira povećanom nesposobnošću planiranja, organizovanja i upravljanja finansijskim aspektom života, dok istovremeno doživljavaju niz simptoma povezanih sa PTSP-om. To uključuje uznemirenost, razdražljivost, samodestruktivno ponašanje i izolaciju, koja može dovesti do poteškoća i u emocionalnom životu pojedinca. Payoff tim je ovo stanje nazvao akutnim finansijskim stresom (AFS).
Psihološki efekat ovog intenzivnog i prodornog stresa koji izazivaju finansije bio je u žiži interesovanja studija koje je sprovodila američka finansijska kompanija (Payoff). Najveća od tih studija je analizirala podatke prikupljene od strane SSI (Survey Sampling International).
Akutni finansijski stres i povezani simptomi bili su prijavljeni kod 2.011 ispitanika koji su popunili Payoff anketu. 23% ispitanika ispunilo kriterijume u 3 najvažnije i potrebne dimenzije: 1) nametljive misli
2) osećaj odvojenosti i izbegavanja
3) uzbuđenje u ponašanju.
Payoff broji 23% ispitanika koji su ispunili ukupne kriterijume za PTSP u vezi sa finansijskim događajima kao pozitivne za akutni finansijski stres. Kada se uzmu u obzir samo milenijalci (22-29 godina), 35,3% je ispunilo kriterijume za razvijanje stresa pod uticajem finansija, tačnije akutnog finansijskog stresa koji je definisan od strane Payoff naučnog tima.
Scott Saunders, osnivač i vlasnik Payoff-a, izneo je da je ovo istraživanje pomoglo otkrivanju problema i predlaganju načina kako se njihovi radnici mogu izboriti sa finansijskim stresom.
Finansijski stres je nešto sa čime se svakodnevno susrećemo i što može dovesti do toga da određene negativne obrasce ponašanja i razmišljanja prenesemo budućim generacijama, zato je bitno da njegove posledice osvestimo i radimo na našem odnosu prema novcu.
Finansijski PTSP može da se prevaziđe, ali je za to potrebno vreme. On neće nestati odjednom, ukoliko zaradimo više novca, jer je u osnovi njegovog prevazilaženja, promena duboko usađenih uverenja.
Natalija Jovanović, student psihologije
Ana Milutinović, student psihologije
