Međunarodni dan mira – Važnost unutrašnjeg mentalnog mira

Međunarodni Dan mira obeležava se širom sveta svake godine 21. septembra. Usvojen 1981. godine jednoglasnom rezolucijom Ujedinjenih nacija, Dan mira predstavlja globalno zajednički datum za celo čovečanstvo da se posveti miru iznad svih razlika i da doprinese izgradnji kulture mira.

Od osnivanja Ujedinjenih nacija i stvaranja Povelje Ujedinjenih nacija, Vlade su obavezne da ne koriste silu protiv drugih osim ako deluju u samoodbrani ili ako ih je Savet bezbednosti UN ovlastio da nastave.

Uvek je važno da se promoviše mir i otvorenost za prihvatanje bez obzira na pol, rasu i teritorije.

Međutim pored važnosti održavanja društvenog mira, važno je uzeti u obzir i naš unutrašnji mir, jer život koji smo poznavali uglavnom se izmenio sa svim vrstama novih pravila u borbi protiv COVID-19 i drugim krizama koje pogađaju čitav svet. Nesigurnost i promene sa kojima se svakodnevno suočavamo su povezane sa našim osećajem nestabilnosti i otežavaju nam da predvidimo kakva će budućnost biti. Ne možemo više da očekujemo da će sutra biti slično kao danas jer je situacija često promenljiva.

Na važnost unutrašnjeg mira ukazuju nam rezultati istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) saopštavajući da više od polovine mladih u Srbiji oseća anksioznost u nekom obliku, kao i simptome depresije. To su rezultati istraživanja „Zdravlje mladih – Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji“, u kojem je učestvovala 1.021 osoba iz Srbije. Više od dve trećine ispitanika – 68,5 odsto ima simptome anksioznosti i 51,9 odsto ima simptome umerene ili teške depresije“, navedeno je u istraživanju. Dodato je da je manje od polovine ispitanika – 34,2 odsto, navelo da su im bile potrebne usluge psihologa tokom poslednjih šest meseci, ali da nisu razgovarali sa njima.

Drugo istraživanje koje je sproveo Thich Nhat Hanh (2014), govori da se tajna sreće nalazi u traženju mira, a ne uzbuđenja. Preporuke i zaključci ovog istraživanja jestu da ako uspemo da prihvatimo našu patnju, da razumemo odakle dolazi, umesto da bežimo od nje, možemo pronaći mir.

Ovakva vrsta unutrašnjeg mira ne znači nužno potpuno odsustvo negativnih misli ili stresa, ne znači da treba živeti život monaha ili sveštenika. To jednostavno znači pozitivno stanje uma koje karakteriše smirenost, samopouzdanje, harmonija i zadovoljstvo. Važno je da znamo da mi ne funkcionišemo po principu pozitivno-negativno, nego da je realistična perspektiva ono što doprinosi stabilnosti.

Neki od načina kako možete pronaći duševni mir jesu:
• prihvatanje onoga što se ne može kontrolisati;
• opraštajući sebi i drugima;
• ostajući fokusirani na ovde i sada, kao i
• beležeći svoje misli i emocije.

Mentalni mir je važan jer vam može pomoći da ostanete smireni pred nevoljom tako što ćete ublažiti osećaj anksioznosti, brige i preopterećenosti.

Kao što je Dalaj Lama rekao: „Kada imamo unutrašnji mir, možemo biti u miru sa ljudima oko nas. Kada je naša zajednica u stanju mira, ona taj mir može da podeli sa susednim zajednicama. To znači da smo svi međusobno povezani i međuzavisni. Radeći zajedno, podržavajući jedni druge i negujući pozitivne odnose, činimo naš svet boljim mestom.“

Unutrašnji mir je sposobnost da budete opušteni i smireni čak i u najstresnijim situacijama. To je stanje uma koje nam može pomoći da se nosimo sa teškim životnim situacijama i drugim stresorima, i budemo srećni uprkos preprekama.

Važno je naglasiti da pored obeležavanja Dana mira, obratimo pažnju i na naš unutrašnji mir.

Zanimljivosti

Pojedine psihološke teorije smatraju da naše telo šalje 12 signala kada je naša ravnoteža narušena. Zamislimo sada ljude, sa tim istim signalima, kojima je u ovom trenutku, u vremenu takozvane najveće tolerancije, uskraćeno pravo da budu ono što osećaju, odbrane svoje poreklo i identitet, da žive na jedan iskren i dostojanstven način. Koliko mi zapravo čujemo i osećamo te signale?

Altruizam se ispoljava kroz brigu o drugim ljudima i postupke koji doprinose njihovoj dobrobiti. Od velike je važnosti za razvoj pojedinca, ali takođe i za stvaranje osećanja brige za druge ljude. Medjutim, mnogi pojedinci se plaše da pomognu i da brinu o potrebama drugih ljudi.

Zašto je to tako? Da li smo u vremenima krize zaboravili da brinemo i o tudjem unutrašnjem miru?

U vremenu kada su ugrožena najosnovnija ljudska prava i potrebe, potrebniji smo drugima koliko i sebi. Usled raznih fatkora koji utiču na altruizam, kao što su situacioni faktori, društvene norme ili crte ličnosti, svako od nas ima kapacitet za altruizam i moć da donese odluku da se u skladu s tim i ponaša.

Milena Reljić, psiholog
Dunja Đorđević, student psihologije