Psihosomatske tegobe

U svojoj okolini često imamo prilike da čujemo da nekom povremeno poraste krvni pritisak kada se iznervira, „proradi“ mu čir ili ga zaboli stomak… Pitamo se da li se u tim i sličnim situacijama radi o nekom organskom oboljenju ili je reč o nečemu drugom?
Kako bismo povukli paralelu između organskih oboljenja i psihosomatskih reakcija, odlučili smo da današnji video posvetimo upravo ovoj temi, a to su PSIHOSOMATSKE REAKCIJE.
Šta su to psihosomatske reakcije i zašto se one javljaju? To su telesne promene koji imaju psihološki uzrok. Uglavnom se javljaju kao rezultat hroničnog i dugoročnog neizražavanja osećanja i stresa.
Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija. Kako to izgleda? Kada se osoba nalazi u stresnoj situaciji, kada nije u stanju da psihološki obradi neprijatna osećanja dolazi do somatizacije odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Najčešće psihosomatske reakcije se odnose na probleme sa srcem, žlezdama, kožom, organima za varenje i organima za disanje. Osoba ima neke od sledećih telesnih simptoma: lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, pritiska u grudima, smetnje pri gutanju, znojenje, sušenje usta, bolove u stomaku, mučninu, povraćanje, nadimanje, trnjenje ekstremiteta… Zbog ovih simptoma, osoba sumnja da ima neku organsku bolest.
Kako da znamo da je reč o psihosomatskim tegobama? Da bismo bili sigurni da je u pitanju psihosomatski problem, potrebno je najpre da isključimo moguće organske uzroke tako što ćemo posetiti lekara i uraditi neophodne analize.
Međutim, postoji nešto što sami možemo uraditi za sebe. Možemo da razmislimo, da pratimo sopstvene reakcije, da se zapitamo šta je to što u nama izaziva nemir, nervozu, ljutnju ili tugu, kako stresna situacija deluje na nas i da li i kako možemo da je razrešimo. Ukoliko nam je na tom putu potreban “vetar u leđa”, bitno je da znamo da podrška postoji i da uvek možemo da je iskoristimo!