KRIZA PRVE ČETVRTINE ŽIVOTA: ČEKAJUĆI PRED VRATIMA ODRASLOG DOBA

Kada za osobu možemo da kažemo da je odrasla? Iz pravne perspektive, odgovor je lak, postoji hronološka granica. Punoletstvo se određuje brojčano i objektivno, što, na primer, doprinosi jednostavnosti i brzini u zasnivanju pravnih odnosa. Zamislite da nema ovako jasne granice i taj posao da se iznova procenjuje nečiji stepen odraslosti kada hoće da uđe u brak, stupi u radni odnos, nasledi imovinu ili prilikom određivanja kazne za protivzakonito delo ili dobijanja vozačke dozvole. Međutim, iz ugla društvenih nauka, diskusija o ovom pitanju je malo složenija.

        Naime, odraslo doba je određeno kroz postizanje određenih uloga, čiji su vreme i redosled javljanja drugačiji u različitim istorijskim periodima i u odnosu na sredinu u kojoj osoba živi (Mitrović i sar., 2023). Do pred kraj prošlog veka u psihologiji, sociologiji i demografji znak ulaska u odraslo doba predstavljalo je velikih pet socijalnih uloga: završetak školovanja, zapošljavanje (finansijska nezavisnost), iseljavanje iz roditeljske kuće (nezavisno stanovanje), formiranje stabilne partnerske veze i postajanje roditeljem. Istraživači iz oblasti društvenih nauka su se složili da je došlo do destandardizacije – vreme i redosled postizanja određenih društvenih uloga postali su različiti. Životni tok je postao sve više ličniji, pogotovo u industrijim razvijenim zemljama (Jagger et al., 2022). A ko uopšte piše ovaj narativ? Smišlja ove zadatke i svrstava u kategorije u kom se razvojnom periodu nalazimo?

        Nojgartenova se bavila ovom temom i utvrdila da većina pojedinaca ima tzv. socijalni sat koji im govori jesu li na vreme ili nisu nešto postilgi, s obzirom na očekivanja kulture u kojoj žive, a koja se odnose na određeni događaj. To je društveno određena percepcija da li se neki događaj dogodio na vreme ili ne. Da li si u očekivano vreme završio školovanje? Da li si u očekivano vreme našao prvi posao i odvojio se od porodice? Da li si u očekivano vreme našao osobu za brak? Da li si u očekivano vreme dobio prvo dete? Da li si u očekivano vreme otišao u penziju? Ukoliko nisi, čeka te socijalna sankcija u vidu sledećih reakcija: „Pa šta čekaš?“; „Da li imaš neki problem?“; „Šta nije u redu sa tobom?“… Naravno, treba imati na umu da su svi spomenuti događaji bitni i čine značajne prekretnice u životu ali ovde nisu u pitanju oni kao takvi, već kada su se desili. Socijalni sat kaže posle 18. godine, negde kada se završi adolescencija… Ali taj period nakon je sada veoma maglovit. Mladi ljudi danas imaju mnogo opcija u odnosu na ranije – mogu da se venčaju ili da ostanu namerno sami; da odlože rađanje za kasne tridesete ili da nemaju dece; da završe obrazovanje i nađu posao ili pak obrnuto… Kako sada da shvatimo ovaj period? Zamislimo kako se osoba nalazi pred vratima odraslog doba, a kad ono tamo stoji čuvar sa spiskom velikih pet i određuje da li osoba može da uđe ili ne. Čuvar je lice društva u kojem živimo. Šta se dešava ako nemamo čekirane sve stvari sa spiska ili mislimo da imamo pa se sada malo predomišljamo u vezi sa našim izborima? Gde se sada nalazimo? Kakav je ovo međuprostor? Arnet bi rekao da se radi o odraslom dobu u nastajanju, gde se kao moguća pratnja nalazi i kriza prve četvrtne života.

        Kriza četvrtine života (engl. quarter-life crisis) je psihološki fenomen koji se javlja najčešće između 20. i 30. godine života. Obično se dešava nakon završetka studija, tokom traženja posla, početka samostalnog života ili donošenja važnih odluka o karijeri, vezama i identitetu. Osoba se pita: „Ko sam ja?“, „Kuda idem?“, „Šta ako pogrešim?“. Postoji osećaj izgubljenosti i sumnje u sopstvene izbore (Robinson & Wright, 2013). Ovo sve rezultira anksioznošču i neizvesnošču. Kasnije, ta mlada osoba, recimo, lista svoje društvene mreže i vidi uspešnog drugara iz srednje škole za koga su svi mislili da ništa neće napraviti sa svojim životom, ona nepopularna i socijalno povučena drugarica je na svom medenom mesecu, čeka bebu, zatim vidi druga nasmejana lica, pored egipatskih piramida, nazdravljanje koktelima u Španiji, veridbu ispred Ajfelovog tornja… I odjednom, čini se iznenada iako to nije, već pažljivo naslagano u nivou ispod svesnog – ekspres lonac kreće da pišti glasno u vidu pritiska da se uspe i stvara osećaj da kasniš u životu (Jay, 2012). Ta mlada osoba, sada još motivisanija da donese neke važne odluke i promeni svoju situaciju, doživljava teškoću u vezi donošenja istih jer, mogućnosti su brojne, ali svaka odluka može doneti osećaj propuštanja (Arnett, 2004). Takođe, može i da posumnja u sve do sada donešene odluke. Mnogima se menja slika o sebi u ovom periodu – šta žele, ko su, šta cene (Erikson, 1968; Arnett, 2000). Dolazi do preispitivanja identiteta. Javlja se zavist prema onima koji su „našli svoje mesto“ (Côté, 2000). Osoba se oseća usamljeno, van ritma sa drugima, izgubljeno između mladosti i odraslog sveta (Rokach, 2000). Kao kulminacija svega, osoba može doživeti epizode anksioznosti, depresivnosti, osećaj preopterećenosti (Robinson, 2019). Ono što se tada odvija u životu te mlade osobe, Robinson i Smit su podelili na četiri faze koje predstavljaju razvojni proces tokom pokušavanja da se pronađe stabilnost i identitet (2010).

Prva faza je zaglavljenost (Feeling Trapped). Ova faza podrazumeva osećaj da si „zapeo“ u životu koji ne odgovara tvojim vrednostima, željama ili potencijalu. To može biti posao koji ne ispunjava, studije koje ne inspirišu, veza koja ne funkcioniše, ili pritisak porodice i društva. Dolazi do unutrašnjeg konflikta – ono što radim, nije ono što zaista želim.

Druga faza je odvajanje (Separation/Stepping Away). Ovo je trenutak kada osoba odlučuje da napusti situaciju koja je izazivala nezadovoljstvo – prekida posao, napušta toksičnu vezu, seli se, menja smer studija… Dolazi do osećaja olakšanja, ali i nesigurnosti. Npr. Nakon što da otkaz, osoba putuje, vraća se roditeljima ili počinje da istražuje nove mogućnosti.

Treća faza je refleksija i istraživanje (Self-Discovery/Exploration). U ovoj fazi osoba intenzivno istražuje ko je zapravo, šta želi, šta je važno itd. Uključuje mnogo samoposmatranja, pokušaja i grešaka, eksperimenata sa identitetom, hobijima, vezama i karijerom. Moguć strah od neuspeha, ali i uzbuđenje zbog novih prilika. Npr. Osoba upisuje kurs dizajna, prvi put ide na psihoterapiju, uči strane jezike ili pokreće mali biznis.

Četvrta faza je rekonstrukcija (Rebuilding/Consolidation). Nakon perioda istraživanja, osoba počinje da gradi stabilniji identitet i način života koji joj više odgovara. Donose se dugoročnije odluke koje su u skladu sa sopstvenim vrednostima. Oseća da ima više samopouzdanja i da joj je jasnija slika o sebi, razvila je veću otpornost na spoljne pristiske i naposletku, prepoznaje da je prošla kroz krizu koja je dovela do rasta. Npr. Počinje novi posao u oblasti koju voli, seli se u grad koji joj prija, ulazi u stabilniju vezu, oseća se kao da se kockice konačno sklapaju.

        Treba imati na umu da ove faze nisu strogo linearne, već ciklične – neko se može vraćati nazad, preskakati ili zadržavati duže u pojedinim fazama. Ukoliko imate utisak da vam je veoma poznato ono o čemu ste čitali u prethodnim redovima, načinili ste prvi korak ka tome da možda što lakše prođete kroz ovaj period, jer ste ga upravo prepoznali. A kada razumemo šta nam je, možemo da istražujemo načine i da nam bude bolje. Bitno saznanje jeste da, niste sami. Istraživanje Robinsona i saradnika (2013) je pokazalo da se o postojanju krize u peridu od 20. do 29. godine izjasnilo 39% muškaraca i 49% žena iz uzorka. Šta možete da uradite, ako ste shvatili da prolazite kroz krizu prve četvrtine života? Možete se okružiti ljudima koji su tu za vas, koji na vas deluju inspirišuće i pred kojima imate slobodu da budete svoji i iskreni. Ukoliko ne uspevate da regulišete sami anksioznost i depresivno raspoloženje, potražite stručnu podršku. Promene su izazovne, teraju nas iz zone komfora i da se neprestano preispitujemo. U redu je ako to postane previše za tebe u nekom trenutku i ako trenutno nemaš odgovore na pitanja poput: “Kada ćeš da se zaposliš?”, “Kada ćeš da se venčaš?”, “Kada češ da završiš fakultet?”… Ljudi koji postavljaju ova pitanja se često vode socijalnim satom, nekim svojim iskustvom i stavovima, oni ne znaju da li je ta osoba možda poslala preko trideset radnih biografija, ali nije dobila posao jer je puno tržište, ova druga se oseća sasvim lepo i da ostane u vanbračnoj zajednici, a dok treća možda ima poteškoće sa koncentracijom i promenom raspoloženja pa se to odražava na produžetak studija. Danas su okolnosti drugačije, život nam ne izgleda kao ranije, stoga je kao posledica socijalni sat odavno prestao da pokazuje tačno vreme. Pred vratima odraslog doba više ne stoji čuvar sa spiskom, zbog nove stvarnosti, više ne radi taj posao. Shvatanje razvoja se promenilo, on nije put sa više nivoa, uslovljen ispunjenim zadacima, već je “razvoj drvo koje se grana”.

Literatura:

Arnett, J. J. (2000). Emerging adulthood: A theory of development from the late teens through the twenties. American Psychologist.  

Arnett, J. J. (2004). Emerging Adulthood: The Winding Road from the Late Teens Through the Twenties. 

Côté, J. E. (2000). Arrested adulthood: The changing nature of maturity and identity. 

Erikson, E. H. (1968). Identity: Youth and crisis. 

Jay, M. (2012). The Defining Decade: Why Your Twenties Matter. 

Mitrović, M., Opsenica Kostić, J., & Jestrović Enser, J. (2023). Kada roda neće da sleti: Psihološki aspekti neplodnosti.

Robinson, O. C., & Wright, G. R. (2013). The prevalence, types and perceived outcomes of crisis episodes in early adulthood and midlife: A structured retrospective-autobiographical study. International Journal of Behavioral Development, 37(5), 407-416.

Robinson, O. C. (2019). Quarterlife Crisis: Working through the change to adulthood. 

Rokach, A. (2000). Loneliness and the life cycle. Psychological Reports.